Šu­me mu­ni­ke, po ko­ji­ma je Or­jen svjet­ski po­znat, pri­vla­če pa­žnju na­u­ke, pa je iz tog ra­zo­ga ovih da­na pla­nin­ski ma­siv iz­nad Her­ceg No­vog po­sje­tio cr­no­gor­sko-ita­li­jan­ski tim struč­nja­ka ko­ji, u okvi­ru bi­la­te­ral­nog dvo­go­di­šnjeg pro­jek­ta, iz­u­ča­va mu­ni­ku s obje stra­ne Ja­dra­na.
Pro­je­kat „Adap­tiv­ni od­go­vor mu­ni­ke (Pinus heldreichii) na su­šu duž vi­sin­skog tran­sek­ta na Ape­ni­ni­ma i na Bal­ka­nu“ re­a­li­zu­je se u sa­rad­nji iz­me­đu is­tra­ži­va­ča sa Bi­o­teh­nič­kog fa­kul­te­ta Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re (ru­ko­vo­di­lac pro­jek­ta je dr Je­le­na La­za­re­vić) i In­sti­tu­ta za bi­o­na­u­ke i bi­o­re­sur­se Na­ci­o­nal­nog is­tra­ži­vač­ko sa­vje­ta Ita­li­je (IBBS–CNR), ru­ko­vo­di­lac pro­jek­ta je prof. dr Đo­va­ni Ven­dra­min.
Član ita­li­jan­skog tro­čla­nog ti­ma dr An­drea Pi­o­ti, na­kon po­sje­te Or­je­nu iz­ja­vio je da je mu­ni­ka srod­na sa pri­mor­skim bo­ro­vi­ma i da je adap­ti­ra­na na mor­ski uti­caj.
– Ov­dje smo da pro­u­ča­va­mo mu­ni­ku ka­ko bi sa­zna­li ka­ko se mo­že­mo pri­la­go­di­ti kli­mat­skim pro­mje­na­ma, od­no­sno, to bi mo­gla bi­ti ve­o­ma zna­čaj­na vr­sta za na­še ra­zu­mi­je­va­nje ka­ko se dr­ve­će pri­la­go­đa­va kli­mat­skim pro­mje­na­ma.Ov­dje na Or­je­nu mu­ni­ka eg­zi­sti­ra na ma­njim i ve­ćim nad­mor­skim vi­si­na­ma i že­li­mo shva­ti­ti pro­mje­ne iza­zva­ne mi­je­nja­njem kli­me.
Že­li­mo pro­u­ča­va­ti ka­da se po­pu­la­ci­ja bal­kan­skih, od­no­sno cr­no­gor­skih mu­ni­ka raz­dvo­ji­la od ita­li­jan­skih. Da li se to de­si­lo, pri­mje­ra ra­di, pri­je 5.000, ili pri­je 100.000 go­di­na. Ne­ka­da je mu­ni­ka bi­la ve­o­ma ra­ši­re­na na Bal­ka­nu i ju­žnoj Ita­li­ji, a sa­da je po­pu­la­ci­ja po­sta­le ve­o­ma ma­le i nas za­ni­ma zbog če­ga? Po­sled­nji aspekt na­še ana­li­ze je da li po­sto­ji pre­la­zak mu­ni­ki­nog po­le­na pre­ko Ja­dran­skog mo­ra i iz ko­jeg smje­ra. Ako ne­ma tih uslo­va za pre­la­zak, ove dvi­je gru­pe, iz ju­žne Ita­li­je i sa Bal­ka­na, me­đu­sob­no se uda­lja­va­ju i na du­ge sta­ze po­sta­će dvi­je raz­li­či­te vr­ste – ka­že Pi­o­ti.
Dr Je­le­na La­za­re­vić is­ti­če da će re­zul­ta­ti ovog pro­jek­ta do­pri­ni­je­ti ra­zu­mi­je­va­nju va­žnih pi­ta­nja iz obla­sti evo­lu­ci­je i mi­gra­ci­je dr­ve­ća, kao i nji­ho­voj adap­ta­ci­ji na su­šu i dru­ge ne­po­volj­ne fak­to­re ži­vot­ne sre­di­ne.
- Šu­me mu­ni­ke su iz­u­zet­no vri­jed­ne zbog za­šti­te bi­o­di­ver­zi­te­ta i zbog to­ga što is­pu­nja­va­ju va­žne eko­lo­ške i so­ci­o­lo­ške funk­ci­je jer šti­te bilj­ne za­jed­ni­ce ze­mlji­šte i vo­de i u zo­na­ma is­pod, na ni­žim nad­mor­skim vi­si­na­ma. U da­na­šnje vrije­me iz­u­zet­no su ugro­že­ne šum­skim po­ža­ri­ma, ko­je je na ovim te­re­ni­ma ve­o­ma te­ško kon­tro­li­sa­ti. Zbog to­ga tre­ba kon­ti­nu­i­ra­no skre­ta­ti pa­žnju lo­kal­nog sta­nov­ni­štva i ši­re jav­no­sti na va­žnost za­šti­te ovih šu­ma od po­ža­ra – ka­za­la je La­za­re­vi­će­va.
Mu­ni­ka je sa­ku­plja­na u dvi­je po­pu­la­ci­je na Or­je­nu, za­tim u Kuč­kim pla­ni­na­ma, kao i na Pre­kor­ni­ci. Pla­nir­no je da se ma­te­ri­jal u na­red­nom pe­ri­o­du pri­ku­pi i na Pro­kle­ti­ja­ma.K.M.